Švajcarska godinama gradi uslove za širu adopciju kriptovaluta i najnoviji podaci sugerišu da se ti napori isplaćuju. Studija kompanije Bearingpoint, objavljena 30. jula, utvrdila je da 23 odsto odraslih u Švajcarskoj bar povremeno koristi kriptovalute, više nego duplo u odnosu na 11 odsto u Njemačkoj, dok je Austrija u sredini sa 18 odsto. Anketu je onlajn sproveo YouGov između 18. i 29. juna, na uzorku od 2.031 ispitanika u Njemačkoj, 1.003 u Austriji i 1.001 u Švajcarskoj, ponderisanom po starosti, polu i regionu.
Razlike sežu dublje od samog vlasništva. U Švajcarskoj 37 odsto ispitanika vidi kriptovalute kao isplativu investiciju, naspram 28 odsto u Austriji i 23 odsto u Njemačkoj. Švajcarci su spremniji i da digitalnu imovinu jednog dana vide kao valutu međunarodne trgovine ili rezervi, sa 45 odsto naspram 36 odsto u Austriji i 32 odsto u Njemačkoj. Švajcarska prednjači i u otvorenosti prema državnom digitalnom novcu: 44 odsto ispitanika razmotrilo bi upotrebu digitalne valute centralne banke (CBDC), poput digitalnog franka, u svakodnevnom životu, naspram 38 odsto u Austriji i 29 odsto u Njemačkoj.
„Njemačka raspravlja o rizicima, dok susjedi već snažnije koriste i investiraju“, ocijenio je dr Robert Bosch, globalni šef finansijskih usluga u Bearingpointu, uz zaključak da je Švajcarska ne samo prijemčivija za kriptovalute nego i spremnija da prihvati digitalni novac uopšte.
Švajcarska prednost odražava odluke donesene godinama ranije. Parlament je u septembru 2020. usvojio Zakon o tehnologiji distribuiranog ledgera (DLT), koji je u punoj primjeni od 1. avgusta 2021. Umjesto pisanja potpuno novog kripto zakona, Švajcarska je ažurirala postojeće finansijsko i građansko zakonodavstvo, razjasnila status tokenizovane imovine, tretman u stečaju i uvela licenciranje specijalizovanih DLT trgovinskih platformi. Te odluke pomogle su rast Crypto Valleyja, ekosistema koji obuhvata Švajcarsku i Lihtenštajn i koji je u izvještaju za 2024. brojao 1.749 aktivnih blockchain i DLT kompanija, uz godišnji rast od 14 odsto i uvećanje od 132 odsto od 2020. Centar ostaje Zug sa oko 719 kompanija ili 41 odsto ekosistema, Cirih drži oko 15 odsto, a klasteri su se proširili na Ženevu, Tičino, Lucern, Nešatel i Lihtenštajn. Švajcarska je dom organizacija povezanih sa Ethereumom, Cardanom, Solanom, Polkadotom i Tezosom, kao i Sygnum banke, Amina banke i Bitcoin Suissea.
Studija je pokazala i da adopcija ostaje najjača među mlađima: u Švajcarskoj kriptovalute koristi 36 odsto ispitanika između 18 i 24 godine. Istovremeno, između 80 i 87 odsto ispitanika u sve tri zemlje i dalje smatra državne valute efikasnim sredstvom plaćanja, a oko 64 odsto Švajcaraca preferira zlato kao zaštitu od inflacije, što sugeriše da se digitalna imovina dodaje tradicionalnim finansijskim navikama umjesto da ih zamjenjuje.
Njemačka za Švajcarskom zaostaje u maloprodajnoj adopciji, ali bi njen bankarski sektor mogao promijeniti sliku. Zadružne banke povezane sa DZ Bankom i štedionice povezane sa Dekabankom zajedno održavaju oko 80 miliona klijentskih odnosa. DZ Bank je krajem decembra 2025. dobila odobrenje za platformu „meinkrypto“, koja se integriše u aplikaciju VR Banking i startuje sa bitcoinom, etherom, litecoinom i cardanom, uz custody koji vodi Börse Stuttgart Digital. Dekabank gradi sličnu platformu za mrežu Sparkassen sa oko 50 miliona klijenata, sa uvođenjem tokom 2026. i početnom podrškom za bitcoin i ether. Buduća istraživanja pokazaće da li se jaz smanjuje ili Švajcarska nastavlja da bježi naprijed.
Izvor: Bitcoin.com